Kamčatska borovnica (haskap)
Kamčatska borovnica ili haskap je dugovečan žbun koji u baštama rađa pre prvih jagoda. Plave bobice kiselkastog ukusa koriste se za domaće džemove, sokove i kompot. Ova otporna vrsta podnosi niske temperature i decenijama daje plodove bogate arome za celu porodicu.
Više o sortiCena po komadu
Količina
Ukupno
1 kom × 820 RSD
820 RSD
Opis sorte
Kamčatska borovnica (haskap) decenijama se gaji kao otporan listopadni žbun koji dostiže visinu do dva metra. Ova biljka je poznata po tome što prva cveta u proleće, a njeni cvetovi ostaju neoštećeni čak i na temperaturi od minus devet stepeni. U domaćoj kuhinji, plodovi koji podsećaju na spoj borovnice i maline koriste se za pravljenje soka, džema, želea ili se suše za zimu. Važno je znati da žbun ima plitak koren i ne stvara dosadne izdanke, pa se lako održava u svakoj okućnici. Da bi redovno rađala, potrebno je imati dve različite sorte koje cvetaju istovremeno.
Detalji
- Botanički naziv
- Lonicera caerulea
- Visina
- Približno 1,2–2 m
- Položaj
- Puno sunce
- Zemljište
- Dobro drenirana ilovača ili peskovita ilovača
- Poreklo
- Severne borealne šume Azije, Evrope i Severne Amerike; ime haskap potiče sa Hokaida, a sorte su stvarane u Rusiji, Japanu i Kanadi.
- Način rasta
- Okrugao listopadni žbun visine oko 1,2–2 m, uspravan do raširen; ne stvara izdanke iz korena, a koren je širok i plitak.
- Plod
- Izdužene do okruglaste plave bobice; ukus podseća na spoj borovnice i maline, često kiselkast.
- Rodnost
- Može da rodi već godinu dana posle sadnje; prinos raste sa starošću žbuna.
- Otpornost
- Izuzetno otporna na zimu; otvoreni cvetovi mogu da izdrže oko −9 °C. Najčešći problem su ptice; u toplijem podneblju može slabo da raste i da rađa.
- Podloga
- Žbunasta vrsta koja se gaji na sopstvenom korenu, bez podloge.
- Tip proizvoda
- sadnica kamčatske borovnice
- Vreme cvetanja
- Vrlo rano u proleće, prva u voćnjaku; cvetovi su sitni, žuti i cevasti.
- Vreme sazrevanja
- Spada među najranije voće – sazreva pre ranih jagoda ili uporedo s njima.
- Preporučen razmak sadnje
- Najmanje oko 1,2 m između žbunova
- Oprašivanje
- Samobesplodna – potrebna je druga sorta haskapa koja cveta istovremeno; oprašuju je pčele, naročito bumbari.
Sadnja, nega i čuvanje
Izaberite položaj na punom suncu; u delimičnom suncu haskap opstaje, ali daje manje plodova.
Sadite u dobro drenirano ilovasto ili peskovito-ilovasto zemljište; glinovito zemljište je prihvatljivo samo ako je položaj dobro dreniran.
Posadite najmanje dve različite, kompatibilne sorte koje cvetaju u isto vreme.
Održavajte zemljište vlažnim, ali ne preplavljenim, tokom prve 2–3 nedelje posle sadnje.
Oko mladog žbuna držite približno 1 m bez trave i korova; širok sloj malča smanjuje konkurenciju, ali ga ne naslanjajte na stabljike.
Rod zaštitite mrežom sa otvorima do 1,25 cm, jer ptice brzo oberu plodove sa žbuna.
Kod starijih žbunova uklanjajte oštećene grane, a rezidbu radi osvetljavanja i podmlađivanja obavljajte u jesen ili zimu, kada je najlakša.
Plodove koristite sveže ili ih sačuvajte zamrzavanjem, sušenjem, fermentacijom ili preradom u džem, sok i druge proizvode.
Planirate veću porudžbinu?
Pošaljite kulturu, okvirnu količinu i lokaciju, pa ćemo vam odgovoriti sa ponudom i terminom isporuke.